Велики кнежеви Владимира

Јарослав ІІІ Јарославич (1230 - 16. септембар 1271/1272) је био први независни кнез Твера (од 1247. године). Поред тога владао је и Кијевом и Владимиром (од 1263) и у два наврата (1255—1256 и 1266—1267) је био Господин Великог Новгорода. Био је син Јаролсава Всеволодовича.
Године 1246. умро му је отац. Следеће године он је освојио Твер и ту успоставио своју кнежевину, али је 1248. године поражен од браће Александра Невског и Андреја. Године 1252. Александар је отишао у Златну Хорду заједно са Андријом, а Јарослав је то искористио и освојио Переслављ-Залески. Освојивши град, Јарослав је на себе навукао само гнев браће и Татара и на крају је изгубио град и био заробљен, али је 1254. године побегао на обалу Ладоге, где је био добро примљен. Године 1255. Новгорођани су га позвали да им буде владар јер су хтели да се отарасе Невског, али га је овај срушио кад се вратио У Новгородску републику. Године 1258. Јарослав је са братом и нећаком Борисом Ростовим, отишао у Златне Хорде, где је био дочекан са великом чашћу и признат за кнеза Твера. Потом се измирио са браћом и чак је 1262. помагао Александру против Немаца.
Године 1263. на повратку из Хорде, Александар Невски умро на Волзи и јаук се разлеже широм целе руске земље. Јарослав се са Андрејом борио око власти над Новгородом, али се кан одлучио за Јарослава. Од Јарослава велики кнежеви Владимира не играју неку нарочиту улогу по којој би се истакли. Са насловом великог кнеза владимирског и целе Русије Јарослав је већим делом седео у својој удеоној кнежевини. Неке од споредних кнежевских столица подигнуте су у за време његове владавине на част великокнежевских, тако да се у североисточној и средњој Русији јавило више великих кнежевина: тверска, смољенска, јарославска, рјазанска, њижегородска. Владимирска је ипак остала најглавнија, сверуска. Односи Јарослављеви према становништву све више носе обележје феудално. Државна власт је раздељена између огромног броја носилаца. Манастири суделују веома активно у колонизацији и обрађивању дивљих простора. Пре његове владавине време је веће градитељске и у исто време уметничке активности. Тих година у некадашњој суздаљској Русији створена су дивна уметничка архитектонск адела, сачувана и до данас. Имамо ту и лепих образаца кипарства и резбарије у камену (високи и ниски рељеф). Уз стране мајсторе (Грке и Италијане) раде и домаћи, али за време Јарослављеве владавине запажа се дивљаштво, сиромаштво, назадак укуса, немогућност уметничке делатности, што се све потпуно објашњава тешким економским приликама и ужасном политичком ситуацијом. Назадак и мртвило опажа се и на пољу просвете и књижевности. Нема ниједног књижевног имена или дела суздаљске Русије које би вредило споменути у једном кратком прегледу.
Године 1271. Јаролсав је отишао у Хорде са Василијем Костромским и својим синовцем Дмитријем. Јаролсав се са овог пута није ни вратио, умро је 16. септембра 1271./1272. године.

Извор: www.wikipedia.com